Da li ste i vi od svoje majke, bake nasledili jednu obimnu knjigu ispunjenu nekim dragocenim receptima? Ona sad verovatno služi kao presa svim izgužvanim listovima papira ili dečjem herbarijumu.
A kako i ne bi?! Glavni krivci za skoro već zaboravljenu „dragocenost” u kućnoj biblioteci su internet i brojni food blogeri koji pišu o hrani koristeći sve prednosti modernih tehnologija.
Recimo da jeste umešni u kuhinji. Vaši ukućani, ali i šira rodbina i prijatelji danima pominju vaše specijalitete koje ste priredili za svečani ručak ili večeru. Pri tome ste vi to višesatno spremanje hrane doživeli kao neponovljivu zabavu i avanturu. Sve ovo može govoriti u prilog ideji da bi možda trebalo da razmislite o tome da svoje umeće podelite sa širim auditorijumom. Sve što treba da uradite je da zabavnoj kulinarskoj aktivnosti dodate malo promišljanja i znanja, te da vaš hobi postane nova dodatna zarada, a možda i isplativ posao od kuće.
Redovi koji slede navešće vas na promišljanje i razvijanje vaše kreativne misli, ali i na motivisanje kako da sav svoj trud pretočite u novčanu valutu. Postoji veliki broj blogera o hrani koji su uspeli da se ostvare i dokažu kao vrsni kuvari. Svi oni, pre nego što su uzeli šerpe i lonce u ruke, našli su lični koncept ili nišu u okviru tematike posvećene hrani i obradili je na svojim blogovima.
Kako postoji veliki broj blogova o hrani, ovom prilikom pokušali smo da izdvojimo neke, ali ne po kriterijumu broja pratilaca, visine zarade, kanalima komunikacije sa pratiocima, već pre svega prema ideji koju plasiraju kroz svoje recepte. Iako je spisak uspešnih podugačak, mi smo prepoznali izvesne kategorije prema kojima smo integrisali neke od uspešnijih food blogera.
Ukoliko vas neko pita koja je sličnost između šporeta i foto-aparata, slobodno recite: velika! Dobar fotograf ne isključuje identitet obožavaoca dobro spremljenih jela. Dobitna kombinacija kada je reč o Instagramu svakako da jeste dobar kulinar i još bolji fotograf. Jedan takav je producent i fotograf „Njujork tajmsa” Andrew Scrivani (@andrewscrivani), čiji nalog prati preko 45.000 pratilaca. Na njegovom nalogu mogu se videti profesionalne fotografije namirnica, ali i trenuci spremanja i dekoracije gotovih jela. Za fotografije Scrivanija može se reći da izgledaju kao da ih je fotografisao sam kuvar, koji sa velikom pažnjom bira namirnice koje će iskoristiti u svom jedinstvenom kulinarskom specijalitetu.
Pored ovog Instagram naloga, moramo da skrenemo pažnju na još jedan nalog slične tematike. Reč je o nalogu koji vode „stilista za hranu” (kako sebe naziva) Jenny Parks i „fotograf” Terry Fisher. Zahvaljujući ovoj društvenoj platformi, njihov nalog @spoonforkbacon postao je mesto na kom ovaj dvojac deli sa pratiocima fotografije i neobične i originalne recepte.
Ova kategorija blogova (Travel & Food) o hrani je posebno primamljiva i inspirativna. Ko još ne bi ovog trenutka spakovao kofere i otputovao, sa namerom da nađe najukusniji zalogaj sveta? Zvuči uzbudljivo da se na primer uputite u Japan i probate neki od čuvenih uličnih specijaliteta ili pronađete tajni sastojak Srednjeg istoka. I na kraju da sve to podelite sa hordom pratilaca, koji bi makar na nekoliko meseci poželeli da budu u vašoj koži kuvara putnika istraživača.
Kada se govori o ovom tipu blogova o hrani, pogrešno bi bilo verovati da su oni svi isti. Lični ugao je ono što ih čini jedinstvenim, te isti specijalitet koji probaju dva različita blogera nikada nije isto iskustvo, niti ista ispričana priča. Stoga bismo ove putnike koji tragaju za hranom koju će probati i podeliti o tome priču sa svojim pratiocima mogli dodatno diferencirati, te reći da postoje degustatori i kulinari.
Blogeri putnici – degustatori
Neki od boljih blogera ovog tipa su svakako: Mark Wiens, koji sebe, na svom blogu Migrationology, naziva „full-time traveler-eater”. Ovaj bloger čak ide toliko daleko da čitaocima predstavlja i najbolju hranu u avionima. Pored Marka, svakako treba pomenuti i blog Girl Eat World, čija se spisateljica prvo proslavila preko svog #FollowMeTo. Sličnog koncepta je i blog Jodi Ettenberg, još jedne blogerke koja je nekada bila advokat, a onda je rešila da napusti svoju udobnu advokatsku fotelju, te krenula po svetu da pronađe sve proizvode sveta u kojima ne postoji gluten. Stoga, blog Legal Nomads diskreditovaće sve one koji imaju izgovor da zbog čestih putovanja, poput digitalnih nomada, ne mogu da disciplinovano drže dijetu.
U slučaju da niste radoznali da tražite tajne sastojke svetskih kuhinja i tanjira, možda bi vas umesto toga interesovala degustacija pića različitih geografskih meridijana. Jedan takav je blog Drink me Mag, čiji autor predstavlja različita alkoholna pića širom sveta. Na ovom virtuelnom mestu ispisani su blog postovi o brojnim vrstama piva, šarenim i posebnim koktelima, ali i prefinjenim vinima.
Blogeri putnici – kulinari
Ovaj tip blogera ima svoju vernu publiku, koja je željna da sazna koji se to recepti i čarobni sastojci koriste na drugim kontinentima. Ne može se sa punom sigurnošću tvrditi šta je veća strast ovih blogera. Da li ovi pisci online sadržaja više uživaju u putovanjima ili u spremanju hrane? Jedno je potpuno sigurno: oni svakako uživaju. Nekima od njih dovoljan je kamper kao prevozno sredstvo da bi se uputili u novu kulinarsku avanturu.
Tako na blogu Fresh Off the Grid čitaoci mogu saznati da je čak i izvan kuhinje moguće spremiti zdrav, nutricionistički vredan obrok, inspirisan različitim kuhinjama sveta. Sličan koncept bloga ili jednog virtuelnog restorana na točkovima dokumentovanog na web adresi pod nazivom Will Travel for Food pokrenula je i blogerka poreklom iz Libana, Mayssam. Blogerkina knjiga recepata impozantna je koliko i knjiga adresa na kojima je boravila, a njen talenat se pre svega krije u sposobnosti da pronađe sve skrivene dragocenosti različitih kuhinja sveta.
Bloger koji kuva kao mama
Food bloger može biti i mama. Stoga, ovu kategoriju formiraju isključivo žene. Reč je o blogerkama koje ne samo što postavljaju recepte i pružaju ideje na svojim blogovima već svojim pratiocima nude i korisna rešenja u vezi sa pripremanjem jela onoj deci koja su na posebnom režimu ishrane. Ovu kategoriju food blogera izdvaja pre svega dobra organizacija recepata, ali i dobro planiranje obroka posvećenih deci.
Tako se, na primer, pragmatičnost blogerke Aurbey na blogu Real Housemoms ogleda u dobroj organizaciji i kreativnim idejama za pripremanje obroka, jasno organizovanih tako da svaka zauzeta mama može vrlo brzo da dođe do sadržaja koji je zanima. Obaveze koje svaka mama ima vrlo dobro zna i food blogerka Rachel, te se na njenom Rachel Cooks blogu recepti mogu pretraživati preko namirnicama koje se upotrebljavaju u kuvanju (poređanih prema alfabetu). Posebno dragoceno za mame sa decom koja ne bi smela ili ne bi trebalo da konzumiraju pojedine namernice može biti iskustvo u kuhinji koje nesebično deli Jeanette na svom blogu Jeanettes Healthy Living. Ova blogerka zna kako napraviti ukusan obrok za decu koja imaju problem sa dijabetesom, intolerancijom na laktozu, celijakijom i dr.
Blogovi o hrani za vegetarijance i vegane
Sve zastupljenija tema brojnih blogera je priča o zdravom načinu ishrane. Ovde možemo pobrojati i sve one blogere koji su se opredelili da pripremaju i konzumiraju specijalitete iz isključivo veganskog ili vegetarijanskog porekla. Sadržaji na blogovima o hrani u niši vegetarijanaca ili vegana obiluju velikim brojem kreativnih recepta u kojima se upotrebljavaju prirodni, organski sastojci, sezonsko povrće i voće, koriste se prirodne alternative šećeru, izbegava preveliki unos masti itd. Primeri takvih blogova su Sprouted Kitchen ili 101 Cookbooks, u kom se blogerka Heidi Swanson potrudila da prikupi preko 700 vegetarijanskih i veganskih recepata, ali i recepata od integralnih i drugih zdravih sastojaka.
Niša minimalističkog u blogovima o hrani
Biti bloger znači biti kreativan. Postoji veliki broj food blogera. Međutim, postoje i oni koji se kroz svoj blogerski put, kao food blogeri, kreću nekim pomalo neobičnim nišama. Recimo da su to food blogeri koji pišu za sve one pratioce kojima kuhinja nije omiljeni deo stambenog prostora ili makar ne vole da u njoj provode previše vremena.
Takvi blogeri obrađuju tematiku koja se tiče toga kako napraviti gozbu sa malim brojem sastojaka ili kako napraviti obrok za najviše pola sata. Osim ovih tema, minimalizam kulinarskog umeća ogleda se i u tome kako pripremiti ručak sa malim budžetom ili pak kako kuvati u malom prostoru. Tako se, na primer, kuvanje sa malim brojem namirnica, tačnije sa najviše 10 namirnica, može pronaći u blog postovima na blogu Minimalist Baker, i to sve u jednoj posudi ili loncu ili za najviše 30 minuta. Drugim rečima, rekli bismo da je ovde jednostavnost na delu.
Kako kuvati sa malim budžetom osnovna je tema bloga Budget Bytes. Ako obrok ne staje mnogo novca, ne mora da znači da nije ukusan i kvalitetan. Ovaj blog o hrani pre svega je fokusiran na namirnice koje nisu skupe i koje ne zahtevaju sate i sate pripreme. Drugim rečima, ovaj blog o hrani treba da pomogne ljudima da kupuju, kuvaju i jedu pametnije. Svaki recept sa ovog bloga ima i detaljne informacije o analizi troškova, vremenu pripreme, alternativama za pripremu i o koracima pripreme ukupnog obroka.
Kako izgleda kuvati u maloj kuhinji ili kuhinji veličine ormara možete videti i o tome čitati u blog postovima Closet Cooking bloga. Ovaj blog predstavlja svojevrsnu interesantnu i inspirativnu hroniku razvoja recepata i pripremanja jela jednog kuvara u njegovoj maloj kuhinji. Svu inspiraciju za nova jela, ali i kreativnost na delu, o čemu svedoči preko 2.600 recepata koji postoje na sajtu, bloger Kevin Lynch sastavio je i skuvao u svojoj maloj kuhinji.
Ako ste ikada pomislili da samo kuvari u ekskluzivnim restoranima mogu ostvariti dobru zaradu od svog posla, pogrešili ste. Zarada na internetu moguća je i kroz dobro osmišljen i originalno kreiran blog o hrani. Ako su vas prethodni redovi ovog blog posta inspirisali, u narednim ćete moći da pročitate koje sve mogućnosti zarade možete imati preko svog online kanala komunikacije.
Prvi model zarade od bloga o hrani može biti prodaja pojedinačnih recepata ili e-kuvara. Iako danas postoji veliki broj online recepata, može se učiniti besmislenim ponuditi ljudima da plate za jedan e-kuvar. Međutim, ako vaš kuvar ima posebnu vrednost, veću od one koju pružaju besplatni recepti na internetu, postoje šanse da na ovaj način unovčite trud. Primera radi, u okviru štampanog ili elektronskog kuvara mogu se sakupiti svi recepti koje ne biste besplatno podelili sa širim auditorijumom. Zato je normalno da tražite da vam se vaša majstorska tajna plati.
Kada je reč o kreiranju e-kuvara, trebalo bi da znate da u slučaju njenog štampanja možete imati dodatne troškove u vezi sa procentom izdavača ili troškove štampanja u slučaju samoobjavljivanja. Ako tome dodate i troškove koji se odnose na honorar fotografa (osim ako sami niste dovoljno vešti), namirnice, vreme, dizajnersko rešenje i dr., zarada u tom slučaju neće biti velika.
Preko svojih društvenih mreža i bloga gradićete publiku koja će biti zainteresovana za ono što imate da im ponudite. Izgrađeno poverenje može uticati na to da neki od pratilaca požele da imaju na jednom mestu integrisan veći broj vaših recepata kojima mogu jednostavno pristupiti.
Model zarade preko kreiranja plana jelovnika već imaju neki inostrani blogovi, a praksa njihovog poručivanja je sve više prisutna u porodicama sa zaposlenim ženama i majkama, koje nemaju dovoljno vremena za osmišljavanje zdravih porodičnih obroka. Zato to umesto njih čine food blogeri. Kreiran jelovnik podrazumeva osmišljen plan obroka na nedeljnom nivou. Vrlo često se uz jelovnik prilaže i spisak namirnica koje je potrebno pribaviti, kao i koraci u pripremi jednog obroka. Prilikom kreiranja jelovnika treba voditi računa o sezoni za koju se on sastavlja.
Svakako da se mlad krompir kao prilog nekom jelu ne može pribaviti usred zime. Pored toga, trebalo bi voditi računa za koga se jelovnik sastavlja: da li je reč o osobi koja ima određenih zdravstvenih problema; da li je za određeno jelo potrebno izdvojiti previše vremena ili potrošiti previše novca na njegove namirnice i dr. Ukoliko bloger dobro poznaje svoju ciljnu grupu, vrlo je verovatno da mu se ovakve greške neće potkradati. Prodaja plana jelovnika se može realizovati i kroz nedeljnu ili mesečnu pretplatu, a od toga koliko bloger dobro poznaje svoju ciljnu grupu, zavisiće sadržaj jelovnika i njegova dodatna vrednost koju nudi.
Od ovog modela možete očekivati zaradu, ali tek kada postanete zvezda u usponu ka zlatnoj kulinarskoj karijeri. Zahtevi i pozivi za saradnju sa proizvođačima hrane i njihovim brendovima stižu tek kada kao bloger kulinar posedujete veliki broj vernih pratilaca, a iza sebe imate dogogodišnje iskustvo u ovom poslu. Recimo samo da bi se osoba sa preko 5.000 pratilaca mogla smatrati dovoljno „uticajnom” i interesantnom da jedan brend ili poslovanje poželi da je angažuje za promovisanje proizvoda. Stvaranje poverenja kod pratilaca i njihovo okupljanje oko bloga je proces, zahteva trud i vreme i, kada se konačno dostigne, neretko uticajni blogeri ne žele da rizikuju svoju reputaciju sarađujući sa bilo kim. Umesto toga, oni pažljivo biraju svoje saradnike koji će plaćati njihove objave ili koje će zastupati pred svojim pratiocima.
Kulinarske radionice mogu biti zanimljiv model zarade. Ovaj model zarade može biti vrlo uzbudljiv za blogera kulinara. Naime, preko radionica, on će imati priliku da stupa u prisniji odnos sa svojom publikom. Na radionicama pratioci će moći ne samo da lično upoznaju blogera kog mesecima prate već i da od njega nauče neke od kulinarskih trikova. Nije pogrešno ni ako ove radionice interpretiramo kao svojevrsne interaktivne kulinarske performanse. Postoji dosta pripreme u njihovoj organizaciji, ali i zabave. Stoga bi trebalo povesti računa o ograničenom broju zainteresovanih u jednoj grupi na radionici.
Organizacija radionica nije najjednostavniji model zarade i zahteva izvesna ulaganja. Ova ulaganja se obično odnose na iznajmljivanje prostora u kom će se radionica odvijati, zatim nabavka namirnica koje će biti pripremane, a onda i honorar fotografa ili kamermana koji bi sve to trebalo da ovekoveči. Obaveza pratilaca je da plate kotizaciju ili unapred definisanu cenu za svoje prisustvo na radionici.
Ovo je još jedan model zarade koji blogeru može da omogući da se bolje upozna sa svojom publikom. Reč je o organizovanju posebnih događaja kojima će moći da pristupe svi oni zainteresovani pratioci blogera, koji nemaju preveliku želju ni volju da pripremaju recepte sa bloga. Umesto toga, ova vrsta publike više uživa u degustiranju izvanredne hrane koju je spremio profesionalac.
Slično kao i radionice, i pop-up događaji zahtevaju veliku pripremu i ulaganja kako bi se stiglo do zarade. Ipak, i ovaj vid angažmana blogera može biti zabavan i dovoljno inspirativan, kako za pratioce tako i za samog blogera. Stoga, da bi se organizovala jedna večera za pratioce sa bloga, potrebno je pronaći i rentirati adekvatan restoran koji će biti raspoložen da bude host na jedno veče blogeru. Računajte i na to da vam je neophodno osoblje u koje imate poverenja, jer se ne može sa sigurnošću znati koji će se broj pratilaca pojaviti na večeri. Zatim, treba pomenuti i nabavku namirnica i recimo upitati se koliko dobro se snalazite u tuđoj kuhinji ili da li možete da koordinirate 20 porcija odjednom?
Naravno, tu su i drugi poznati modeli zarade, kao što su display advertising ili oglašavanje preko banera, pop-up prozora na blogu i dr. Međutim, od ovog modela zarade, osim ako blog nema milionske preglede, neće biti velike zarade. Ipak, budući da se oko ovog modela ne ulaže poseban trud ili energija, kolika god da bude zarada, može biti samo dobrodošla.
Pored svih do sada pomenutih, postoje i drugi modeli poput affiliate partnerstva, konsultacija/mentorisanja jedan na jedan, prodaje fotografija na sajtovima namenjenim kupovini fotografija, online kurseva i dr. Modela ima mnogo više nego što može da stane u ovaj blog post, a na vama je da se upitate: Da li ovaj posao food blogera može biti vaš „piece of cake” ili on ipak nije vaš „cup of tea”.
Copyright © InternetAcademy. Sva prava zadržana. Privatnost.
Komentar