Neka ceo svet bude tvoja kancelarija!

Volontiranje otkriva vaš idealan posao

Volontiranje podrazumeva neplaćeni rad za pravno lice ili angažman na poslovima koji su od šireg društvenog značaja. Za nekoga je volontiranje besmislena karijerna odluka, ali bez jedne takve odluke danas, u doba savremenih tehnologija, teško da se može napredovati. Ipak, ako bi postojala osnova da se volonterski rad prozove besmislenim, onda se još besmislenijim može činiti nerad ili čekanje željenog posla.

Sve je više onih koji su se nakon tradicionalnih državnih studija zapitali gde će i kako primeniti svoje novostečeno znanje. Danas ima i onih koji su i pre studija shvatili da je sistem školovanja u zemlji daleko iza onog realnog i aktuelnog sistema u poslovnom svetu. Zbog toga su se neki odlučili da daju prednost praksi i odustanu od standardnog obrazovnog toka. Oni svoja znanja usvajaju preko interneta i primenjuju ih na neplaćenim ili volonterskim poslovima, na kojima stiču neophodna iskustva.

Benefiti koje mladi mogu imati od volonterskog rada su višestruki. Iskustva koja se na ovaj način stiču pomažu i olakšavaju kasnija profesionalna opredeljenja i stimulišu dalja obrazovna usmerenja. Na neki način može se reći da rano stečeno radno iskustvo kod srednjoškolaca doprinosi boljoj i lakšoj spoznaji profesionalne orijentacije i karijernog puta.

Volontiranje mladih

Šta je volontiranje?

Volontiranje predstavlja dobrovoljan rad ili angažman bez novčane zarade tokom određenog vremenskog perioda. Volonterski rad može biti posao koji se obavlja za opšte dobro društva ili pojedinca, ali nikako ne bi trebalo da bude posao koji donosi profit.

Volonterski rad se najčešće dovodi u vezu sa mladima, odnosno srednjoškolcima i studentima, koji tragaju za iskustvom i prilikama u poslovnom svetu. Volontiranje zbog toga vrlo često jeste poslovna prilika iz koje mladi mogu da izađu obogaćeni iskustvom i prilikama da uče od iskusnih poslovnih eksperata.

Volonterski poslovi mogu biti kratkotrajne aktivnosti za određene potrebe kompanije, ali oni mogu podrazumevati i konkretne kratkoročne projekte. Međutim, volonterski posao može biti i dobrovoljan rad. Reč je o poslovima koje volonter bira prema svojim interesovanjima ili oblasti studiranja, tačnije poželjni volonterski poslovi su oni u kojima volonter vidi mogućnost širenja postojećeg znanja, sticanja novih veština, rešavanja realnih poslovnih situacija i sklapanja novih poznanstava u poslovnom svetu. Ovo su samo neki od razloga koji se mogu navesti kao dovoljno jaki argumenti na pitanje zašto je dobro volontirati.

Kada je reč o volontiranju, treba imati na umu da nisu sve kompanije raspoložene da angažuju ljude bez iskustva koji bi želeli učiti iz poslovnih praksi njihovih organizacija. I to je sasvim razumljivo. Nestručan i neiskusan radnik bez stručnog nadzora mogao bi mnogo više koštati kompaniju od regularno plaćenog stručnog i iskusnog radnika. Zato, kada velike kompanije objave oglase za volontiranje, dobro bi bilo da se prijavite ukoliko nemate nekog velikog iskustva.

Kada ovako postavimo i sagledamo stvari, volontiranje nikako nije gubljenje vremena ili besmisleni angažman mladog čoveka.

Volontiranje mladih ili kako volontiranje pomaže da se brže zaposlimo 

U današnjem poslovnom kontekstu raditi ili biti zaposlen u prestižnim svetskim kompanijama kao što su Microsoft, Google, Apple i dr. predstavlja poseban poslovni i društveni status, o kom maštaju skoro svi mladi na početku svog karijernog puta. Međutim, profesionalni put uspešnih ljudi nije bio lak, ni jednostavan, a vrlo često je i startovao sa volonterskih pozicija u manjim firmama ili preko angažovanja na sitnijim dobrovoljnim poslovima. Brojne su priče uspešnih poslovnih ljudi u kojima se govori da su prvu platu zaradili zahvaljujući poslu koji su dobili na osnovu bogatog radnog iskustva i veština na neplaćenim poslovima koje su obavljali još tokom perioda školovanja.

Mnogi zaposleni imali su priliku da im prvi posao bude u organizaciji za koju su prethodno volontirali. Nakon volonterskog rada pojedine kompanije imaju praksu da najboljim dobrovoljnim radnicima ponude ugovore o radu, i to zbog želje da u svojim redovima zadrže onaj najkvalitetniji mladi kadar. Dešava se i da kompanije organizuju projekte u kojima traže volontere sa ciljem da pronađu pouzdan mladi kadar. Kompanije tada u toku ugovorenog volonterskog perioda upoznaju, vrednuju ili „testiraju” volontere, a potom najboljima nude posao.

Budite uvereni da poslodavac u CV-ju na konkursu za posao više traga za informacijama o radnom iskustvu i projektima na kojima je kandidat radio nego što ga interesuje škola, prosek i zvanje prijavljenog. Ukoliko kandidat za posao može da, uz napisane informacije u prijavi dostavi i dokaz, odnosno preporuke sa volonterskog angažmana, vrlo je verovatno da će aplicirani ući u uži izbor poslodavca.

Prethodno volontiranje mladih za poslodavce predstavlja signal da je pred njim kandidat koji ima mladalački entuzijazam i energiju uz već izgrađenu poslovnu kulturu, odnos prema poslovnim obavezama i dobre radne navike.

Online volonterski rad

Volonterski rad mladih u doba interneta

Ukoliko niste zainteresovani da radite u prestižnim kompanijama ili da volontirate u Beogradu ili nekom drugom gradu Srbije, već želite da tražite posao preko interneta i gradite svoju karijeru preko online poslova kao freelancer, situacija nije drugačija. Na početku bićete prinuđeni da besplatno obavljate poslove kako biste stekli ocene i reputaciju koja će vas preporučiti na tržištu freelance poslova. Dakle, volontiranje kao neizbežna opcija postoji i u svetu online poslova.

Kao što se može primetiti, bilo da se posao traži u firmama ili se želi freelanceovati i dobiti posao u inostranstvu ili u inostranoj kompaniji, mora se istupiti sa određenim dokazom o iskustvu, ostvarenim projektima, pozitivnom mišljenju prethodnih poslodavaca. Upravo zbog toga, volontiranje treba shvatiti kao nužan i neophodan stepenik u karijernom razvoju koji poslodavci prepoznaju i cene.

Pored volontiranja za srednjoškolce ili volontiranja za studente, odnosno za one mlađe od 30 godina, u današnjem svetu sve se više govori i o volontiranju nakon prekvalifikacija ili obuka, kroz koje su prošli oni koji su zbog različitih životnih okolnosti bili primorani da promene svoj poziv i da iskustvo stiču u novim pozivima.

Ako smo vas naveli da razmišljate o volontiranju, vaše sledeće pitanje može biti: kako do prvog volonterskog posla?

Kako pronaći prvi volonterski posao? 

Prva pomoć u pronalaženju neplaćenog posla i sticanju potrebnog radnog iskustva nekada su bili roditelji, prijatelji, rođaci, a danas je to sve češće internet pretraživač. Na internetu se mogu naći objave ili oglasi za volontiranje preko kojih firme traže neiskusne, ali ambiciozne mlade ljude koji su voljni da stvaraju poslovnu reputaciju i da koriste brojne poslovne prilike.

Pored oglasa za volontiranje, u online svetu postoje i sajtovi za freelance poslove koji vrlo često jesu otvoreni za one koji žele da stiču nova iskustva. Ukoliko je reč o početniku, trebalo bi biti obazriv na koje poslove aplicira. Dobro je potražiti one poslove za koje se veruje da ih je moguće uspešno okončati. Loša reputacija u online svetu, kao i u offline poslovnom svetu, može vas kompromitovati i lišiti drugih angažmana i poslovnih prilika.

Poslovi za volontere mogu se naći i u okviru lokalnih zajednica ili neprofitnih organizacija, koje tragaju za mladim ljudima koji bi svojim angažovanjem mogli da pomognu poslovanje ovakvih udruženja. Primera radi, ukoliko vas interesuje oblast odnosa sa javnošću (zanima vas šta radi PR menadžer) ili internet marketinga, vaš dobrovoljan angažman mogao bi biti kreiranje i vođenje naloga na društvenim mrežama za neko neprofitno udruženje ili besplatno reklamiranje akcija u lokalnoj zajednici.

Iskustvo koje se na ovaj način stiče može biti dragoceno, a nova poznanstva stvaraju nove preporuke kod budućih poslodavaca. Koliko je neophodno da se od poslodavca nakon volonterskog rada zatraži preporuka i potvrda o volontiranju, verujemo da je suvišno detaljno objašnjavati.

Volontiranje kao humanitarni rad

Šta se ne smatra volontiranjem? 

Koliko je važno da znate kako da dođete do prvog volonterskog posla, toliko je važno i da znate šta se sve ne smatra volonterskim radom. Ukoliko je reč o stručnom osposobljavanju i usavršavanju ili o radu bez zasnovanog radnog odnosa, onda se ovakvi vidovi angažmana ne smatraju volontiranjem. Takođe, volontiranje nije ni rad kojim se pruža neka vrsta usluge, kao ni rad bez zasnovanog radnog odnosa. Ukoliko je došlo do izvršavanja određenih radnih aktivnosti koje su kao društveno-koristan rad izrečene od strane sudskih, prekršajnih ili drugih nadležnih organa, onda se takav rad ne tumači kao volonterski. Pod volonterskim radom ne interpretiraju se ni usluge ni aktivnosti koje su povezane sa porodičnim, prijateljskim ili susedskim odnosima, kao ni rad u političkim strankama, sindikatima i drugim udruženjima.

Primera radi, imate znanja iz oblasti internet marketinga i poželite da poznaniku koji je preduzetnik i vodi manju kompaniju ponudite kreiranje digitalne marketinške kampanje za firmu. Ovaj vid vašeg angažmana neće biti interpretiran kao volonterski posao. Ova besplatna usluga može doneti određenu zaradu poslodavcu, te se upravo iz tog razloga ovaj vid upošljavanja ne može smatrati volonterskim angažmanom. Verujemo da ovo može čudno da zvuči, te u daljem tekstu donosimo neke bitnije interpretacije Zakona o volontiranju Republike Srbije.

Zakon o volontiranju ili šta volonteri treba da znaju

Pre nego što se upustite u volontiranje, trebalo bi da znate određena prava koje u ime volontera propisuje Zakon o volontiranju u Srbiji. Ovim zakonom o volontiranju dobrovoljni radnici se štite od zloupotreba i iskorišćavanja, dok se poslovanje prekršioca ovog zakona smatra poslovanjem na crno.

Kao nezaposleno lice koje obavlja poslove za pravno ili fizičko lice, volonter ima određena prava. Poslodavac koji upošljava volontera u obavezi je da obezbedi neophodne uslove za neometan rad, a ponekad čak i novčanu nadoknadu za putne troškove, smeštaj i ishranu. Takođe, Zakon o volontiranju Republike Srbije propisuje da je u slučaju dužeg angažmana volontera dozvoljeno obezbediti određni iznos džeparca, koji ne bi trebalo da bude veći od 30% minimalne zarade u zemlji. Ova novčana nadoknada nije obavezna i zavisi isključivo od poslodavca.

U zakonskim aktima o volontiranju jasno su definisane situacije u kojima je moguće raditi bez nadoknade. Kompanija može da angažuje volontera isključivo ako njegov angažman ne donosi direktnu zaradu poslodavcu. Preciznije rečeno, kompanija će se oglušiti o zakon ukoliko angažuje volontera od čijeg rada će ostvariti profit. Međutim, ako zarada kompanije ostvarena od strane volontera odlazi u humanitarne svrhe, tada poslodavac neće prekršiti Zakon o volontiranju. Nijedna poslovna organizacija ne sme uposliti radnu snagu bez novčane nadoknade, osim ukoliko nije reč o poslovima opšteg društvenog interesa.

Poslodavac prema Zakonu o volontiranju dužan je da tokom volonterskog angažmana radnika obezbedi neophodnu obuku i da vodi evidenciju o angažmanu volontera. Pored toga, zakon ga obavezuje i da osigura bezbedne i neophodne uslove za boravak radnika na poslu, kao i sva neophodna sredstva za obavljanje posla.

I konačno, svaka organizacija koja upošljava volontere trebalo bi da svakom radniku nakon volonterskog angažmana izda zvanično pisano uverenje o volontiranju.

Ugovor o volonterskom angažmanu

Ugovor o volontiranju 

Sve pomenute stavke trebalo bi da se nađu u ugovoru o volontiranju, koji angažovani radnik potpisuje sa poslovnom organizacijom. U ugovornoj obavezi trebalo bi da su naznačena i sva zaduženja na koje volonter treba da odgovori. Ne postoji univerzalan izgled ugovora o volontiranju.

Ugovor se formuliše nezavisno od dužine angažmana volontera, a sam angažman volontera može biti prekinut onda kada volonter to zatraži. U pogledu prekida radnog angažmana, zakon je u većoj meri fleksibilniji prema volonterima nego prema poslodavcima. Lice koje angažuje volontera ne može raskinuti ugovor o volontiranju sa volonterom, osim ukoliko je istekao period volontiranja ili ukoliko ne postoji mogućnost za dalje organizovanje volonterskog rada. Takođe, poslodavac može prekinuti ugovor ako volonter nije ispunio dogovorene obaveze ili se nedolično ponašao.

Volonteri ne čekaju na posao! 

Prvi stalan posao nije potrebno dugo čekati. Dovoljno je da preuzmete inicijativu i da poželite da radite. Birajte da radite poslove u sferi koja vas interesuje i zbog koje posao nećete doživljavati kao obavezu, već kao zadovoljstvo i satisfakciju u radnom danu. Danas, u doba interneta, tržište poslova se u velikoj meri proširilo. Zašto poslove tražiti u zemlji kada postoji mnogo više opcija za volontiranje i sticanje radnog iskustva u inostranstvu? Dovoljno je da imate dobru internet konekciju i ambiciju da se usavršavate.

Volontiranje ili rad na dobrovoljnoj osnovi bez nadoknade zahteva odgovorno i savesno ophođenje prema radnim obavezama i zadacima. Iako nije reč o plaćenom poslu, trebalo bi razumeti da se ovim angažmanom poklanja određena odgovornost iz koje volonter može izvući mnogo veće benefite nego što su to novčane nadoknade. Prilika da uči od iskusnih, da se spozna put daljeg profesionalnog usavršavanja i da se karijerno napreduje jesu samo neke od stvari koje mladi volonter ne bi trebalo da ispusti iz ruku. Ono što se tokom volontiranja može naučiti i usvojiti biće višestruki obrt i dobit u daljem profesionalnom razvoju.

4 stepenika do uspešne karijere u internet poslovanju!

Spremili smo dokument koji otkriva koja su to četiri stepenika koja vode ka profitabilnoj karijeri u online poslovanju. Preuzmite izveštaj ovde.

Da li ima mesta? Upisni rok je otvoren!

Da saznate sve o upisu, kliknite ovde